O pismenu ⰵ u ričih, koje su se jednake u staroslovenskom i hrvatskom jeziku, služe ista pravila kja su navedena pod pazkom 1 na str. 5 ovoga Bukvara, izuzam da na početku vlastitih imen kadgod se izgovara kao čisto e.
Pisme ⰻ izgovara se kao u staroslovenskom, (V. pazku 2 na str. 6). Ovo se pisme nalazi kadgod bez potribe prid ⱑ i ⱓ.
ⰾ i ⱀ kadgod se mehko izgovaraju, (V. pazku 1 na str. 5 i pazku 2 na str. 6) i onda kad za njima slide ⰰ ili ⱆ. ⱀ s kojim znakom na sebi mehko se izgovara.
ⱉ ne služi nego kao znamen broja.
ⱜ ( jer) u ridko se nahodi, a još ridje ' na misto njega.
ⱑ kadgod glasi 'i', al ponajviše 'ja', u koji put 'j', ako li pak u kojem rukopisu ima na sebi piknju, kao 'i', ili 'je', 'ie', a bez piknje kao 'ja'.
Dvostručni samoglasi ili suglasi stoje na misto jednoga.
Riči nisu svaki put odiljene dali više putij dvi ili tri su skupa napisane.
Svezanice i Skraćenice.
Osim Svezanic običajnih u tiskanih knjigah, ima u rukopisih i još nikih, koje se mogu razrišiti pazeć na riči medju kojimi stoje.
Tako ima i Skraćenic priličnih onim, koje se u tiskanih knjigah nalaze, a ima i drugih, koje se vižbanjem lahko daju razumiti navlastito po ri-
