ⱞⰻ̅ⱎⱌⰰ, ⱁⱅⱌⰰ, ⱅⰲⱁⱃⱌⰰ, ⱅⱞⰰ, ⱍⱅⰵⱀⰻ̇ⰵ, ⱍⱅⱁ; ⰻⱞⰶⰵ, ⰻⱄⱅⰻⱀⱀⱁ, ⱀⰵⱂⱃⰵⱄⱅⰰⱀⱀⱁ, ⰾⰻⱎⱎⰵ i t. d. n. m. ⰲⱜ́ⱄⰵ, ⰽⱁⱀⱜ́ⱌⰰ, ⱞⱜ́ⰳⰾⰰ, ⱞⱜⰻⱎⱜ́ⱌⰰ, ⱁⱅⱜ́ⱌⰰ, ⱅⰲⱁⱃⱜ́ⱌⰰ, ⱅⱜ́ⱞⰰ, ⱍⱜ́ⱅⰵⱀⰻⰵ, ⱍⱜ́ⱅⱁ, ⰻⱞⱜ́ⰶⰵ, ⰻⱄⱅⰻⱀⱜ́ⱀⱁ, ⱀⰵⱂⱃⱑ̇ⱄⱅⰰⱀⱜ́ⱀⱁ, Ⰾⰻⱎⱜ́ⱎⰵ i t. d. [1])
Ⱑ biva u nikih ričih i okončnjih, ili ponajviše kad je ozgor naznačen naglaskom ' a kadšto i naglaskom ` odgovara ⰵ (e ili je): ⰲⱁⱂⱃⱁⱄⱑⱅ, ⰳⰾⰰⰳⱁⰾⱑ, ⰳⰾⰰⰳⱁⰾⱑⰻ̆, ⰻⰸⰲⱁⰴⱑⱅ, ⱂⱃⰻⱑⱅⰻ, ⱂⱃⱁⰸⰻⰲⰰⰻ̆, ⱄⱁⱅⰲⱁⱃⱑⱅ, ⱄⱑ̇ⱅⱆⱑ, ⱅⰲⱁⱃⱑ, ⱅⰲⱁⱃⱑⰻ̆, ⱆⰸⱃⱑⱅ, ⱈⱁⰴⱑⱅ, ⱑⰸⰻ̅ⰽⱜ, ⰻⰵⱃⰵⱑ'; ⰻⱞⱑ', ⱞⱑ', ⱞⱃⰵⰶⱑ', ⱀⰰⱎⱑ', ⱂⱑ'ⱅⱜ́, ⱄⰲⱑ'ⱅⱜ, ⱄⱅⱁⱑⱋⰻ, ⱄⱑ', ⱅⰵⱃⱂⱑ'ⱋⰻ, ⱀⱁⱄⱑ` i t. d. n. m. ⰲⱜⱂⱃⱁⱄⰵⱅⱜ́, ⰳⰾⰰⰳⱁⰾⰵ, ⰳⰾⰰⰳⱁⰾⰵⰻ̆, ⰻⰸⰲⱁⰴⰵⱅⱜ́, ⱂⱃⰻⰵⱅⰻ, ⱂⱃⱁⰸⰻⰲⰰⰵⰻ̆, ⱄⱜⱅⰲⱁⱃⰵⱅⱜ́, ⱄⱑ̇ⱅⱆⰵ, ⱅⰲⱁⱃⰵ, ⱅⰲⱁⱃⰵⰻ̆, ⱆⰸⱃⰵⱅⱜ́, ⱈⱁⰴⰵⱅⱜ́, ⰵⰸⱜⰻⰽⱜ; ⰻⰵⱃⰵⰵ, ⰻⱞⰵ, ⱞⰵ, ⱞⱃⱑ̇ⰶⰵ, ⱀⰰⱎⰵ, ⱂⱑ̇ⱅⱜ́, ⱂⰵⱅⱜ́, ⱄⰲⰵⱅⱜ, ⱄⱅⱁⰵⱋⰻ, ⱄⰵ, ⱅⱃⱜⱂⰵⱋⰻ; ⱀⱁⱄⰵ i t. d. [2])
- ↑ Dvostručni suglasi stoje u tudjih ričih i malo da ne vazda i u samih staroslovenskih kako da je jedan suglas a dva ⰳ t. j. ⰳⰳ n. m. ⱀⱜ́ⰼ: Ⱞⰻⱄⱄⰰ, Ⱞⰻⱄⱄⰰⰾⱜ, ⱂⱃⰻⱀⰵⱄⰵⱀⱀⰻ̅ⱞⰻ, ⱃⰵⱍⰵⱀⱀⰰ, ⱃⱁⰶⰴⰵⱀⱀⰰ, ⱄⱁⱅⰲⱁⱃⰵⱀⱀⰰ; ⰰⰳⰳⰵⰾⱜ, ⰵⰲⰰⰳⰳⰵⰾⰻⰵ i t. d. n. m. Ⱞⰻⱄⰰ, Ⱞⰻⱄⰰⰾⱜ, ⱂⱃⰻⱀⰵⱄⰵⱀⱜⰻⱞⰻ, ⱃⰵⱍⰵⱀⰰ, ⱃⱁⰶⰴⰵⱀⰰ, ⱄⱜⱅⰲⱁⱃⰵⱀⰰ; ⰰⱀⱜ́ⰼⰵⰾⱜ, ⰵⰲⰰⱀⱜ́ⰼⰵⰾⰻⰵ i t. d.
- ↑ ova kratka pravila nisu dostatna, da štivenje crkvenih knjig bude točno prama slovničkim pravilom, dali se može štilac na njih nasloniti uza znanje Slovnice.
